U ovom istraživanju je korišćena hidročađ istrošenog supstrata gljiva radi ispitivanje njegove
potencijalne primene kao sorbenta, u cilju uklanjanja Pb2+ i Zn2+ iz vodenih rastvora.
Hidročađ je pripremana u hidrotermalnom reaktoru na temperaturi od 200 °C pri reakcionom
vremenu od 1 h. Strukturna analiza istrošenog supstrata gljiva i hidročađi vršena je pomoću
SEM analize, na osnovu koje je uočeno povećanje poroznosti materijala nakon hidrotermalne
karbonizacije. Takođe, povećanje adsorpcionog kapaciteta hidročađi u odnosu na istrošeni
supstrat gljiva se može direktno dovesti u vezu sa formiranjem pora na površini ugljeničnog
materijala.
TY - CONF
AU - Kojić, Marija
AU - Stanković, Slavka
AU - Petrović, Jelena
AU - Petrović, Marija
AU - Mihajlović, Marija
AU - Milojković, Jelena
AU - Šoštarić, Tatjana
PY - 2020
UR - https://ritnms.itnms.ac.rs/handle/123456789/871
AB - U ovom istraživanju je korišćena hidročađ istrošenog supstrata gljiva radi ispitivanje njegove
potencijalne primene kao sorbenta, u cilju uklanjanja Pb2+ i Zn2+ iz vodenih rastvora.
Hidročađ je pripremana u hidrotermalnom reaktoru na temperaturi od 200 °C pri reakcionom
vremenu od 1 h. Strukturna analiza istrošenog supstrata gljiva i hidročađi vršena je pomoću
SEM analize, na osnovu koje je uočeno povećanje poroznosti materijala nakon hidrotermalne
karbonizacije. Takođe, povećanje adsorpcionog kapaciteta hidročađi u odnosu na istrošeni
supstrat gljiva se može direktno dovesti u vezu sa formiranjem pora na površini ugljeničnog
materijala.
PB - Beograd : Srpsko društvo za zaštitu voda
C3 - 49. konferencija o aktuelnim temama korišćenja i zaštite vode "VODA 2020"
T1 - Adsorpcija teških metala iz vodenih rastvora korišćenjem hidročađi istrošenog supstrata gljiva kao adsorbenta
EP - 504
SP - 499
ER -
@conference{
author = "Kojić, Marija and Stanković, Slavka and Petrović, Jelena and Petrović, Marija and Mihajlović, Marija and Milojković, Jelena and Šoštarić, Tatjana",
year = "2020",
abstract = "U ovom istraživanju je korišćena hidročađ istrošenog supstrata gljiva radi ispitivanje njegove
potencijalne primene kao sorbenta, u cilju uklanjanja Pb2+ i Zn2+ iz vodenih rastvora.
Hidročađ je pripremana u hidrotermalnom reaktoru na temperaturi od 200 °C pri reakcionom
vremenu od 1 h. Strukturna analiza istrošenog supstrata gljiva i hidročađi vršena je pomoću
SEM analize, na osnovu koje je uočeno povećanje poroznosti materijala nakon hidrotermalne
karbonizacije. Takođe, povećanje adsorpcionog kapaciteta hidročađi u odnosu na istrošeni
supstrat gljiva se može direktno dovesti u vezu sa formiranjem pora na površini ugljeničnog
materijala.",
publisher = "Beograd : Srpsko društvo za zaštitu voda",
journal = "49. konferencija o aktuelnim temama korišćenja i zaštite vode "VODA 2020"",
title = "Adsorpcija teških metala iz vodenih rastvora korišćenjem hidročađi istrošenog supstrata gljiva kao adsorbenta",
pages = "504-499"
}
Kojić, M., Stanković, S., Petrović, J., Petrović, M., Mihajlović, M., Milojković, J.,& Šoštarić, T.. (2020). Adsorpcija teških metala iz vodenih rastvora korišćenjem hidročađi istrošenog supstrata gljiva kao adsorbenta. in 49. konferencija o aktuelnim temama korišćenja i zaštite vode "VODA 2020"
Beograd : Srpsko društvo za zaštitu voda., 499-504.
Kojić M, Stanković S, Petrović J, Petrović M, Mihajlović M, Milojković J, Šoštarić T. Adsorpcija teških metala iz vodenih rastvora korišćenjem hidročađi istrošenog supstrata gljiva kao adsorbenta. in 49. konferencija o aktuelnim temama korišćenja i zaštite vode "VODA 2020". 2020;:499-504..
Kojić, Marija, Stanković, Slavka, Petrović, Jelena, Petrović, Marija, Mihajlović, Marija, Milojković, Jelena, Šoštarić, Tatjana, "Adsorpcija teških metala iz vodenih rastvora korišćenjem hidročađi istrošenog supstrata gljiva kao adsorbenta" in 49. konferencija o aktuelnim temama korišćenja i zaštite vode "VODA 2020" (2020):499-504.
