Management of new technologies accompanying the development of information technologies in modern society

Abstract

Klasična promena informacionih tehnologija i stanja tehnike u procesima učenja i nastave je pokazala da se iskorištava samo deo potencijala koji trenutno postoji u obrazovnim tehnologijama. Sistem unapređenja postupka i implementacije učenja kao primarne lestvice ne dostiže potrebe savremenog napretka i potreba koje se nameću stalnom eksponencijalnom evolucijom digitalnih tehnologija. Nove tehnologije zahtevaju konstantno praćenje inovacija i praktično trenutnu transformaciju koja ispunjava ne samo primenu novih znanja, već i potrebu da se utiče na sve sfere internog i eksternog životnog prostora. Nove tehnologije moraju ispuniti sve ozbiljnije zahteve postavljene na višestepenom nivou, počevši od nabavke sirovina do konačnog proizvoda koji dolazi do krajnjeg korisnika. Digitalizacija sistema, posebno primena najnovijih informacionih tehnologija, zahteva trenutnu fleksibilnost i najviši nivo znanja. Prevelika brzina razvoja novih informacionih tehnologija ne ostavlja mogućnost kvalitetne implementacije. Pokazalo se da malo tehničkih inovacija u obrazovnom okruženju postiže adekvatan nivo zrelosti, što neminovno dovodi do toga da većina njih nestaje u ranim fazama. Nedovoljan nivo sistematizacije je posledica prevelike fascinacije koju izazivaju nove prakse, što na ciljnom delu ne ispunjava očekivanja i dovodi do toga da njihova novost brzo nestane. U hemijskoj industriji koja zahteva velika ulaganja u nove tehnologije prerade polaznih sirovina ovo moze da predstavlja veliki problem. Razvoj novih informacionih tehnologija zahteva sve složenije sisteme obrade i tehlološku strukturu koja je u stanju da prati ovaj razvoj. To dovodi do akceleracije znanja, hiperprodukcije podataka i velike mogućnosti greške, što kao rezultat ima višestruke posledice. Suviše kratko vreme ispitivanja i pokušaj primene jeftinijih produkata kao posledicu ima ili urušavanje sistema (jer nisu u stanju da adekvatno prate zahteve nove informacione tehnologije) ili usled produkcije novih tehnologija ostavlja veliku količinu materijala koji zahteva poseban tretman koji će zaostali i neiskorišćeni produkt adekvatno reciklirati. Poseban osvrt je neophodan na završnom koraku primene novih informacionih tehnologija, i to sa više aspekata: konačnog broja korisnika, finansijsku isplatljivost i posledice koje neminovno prate svaki razvoj.