Uticaj smanjenja sadržaja metala u ulaznoj rudi na vrednost Bondovog radnog indexa Pb-Zn rude iz rudnika “Grot”-Kriva Feja -Vranje

Abstract

„Rudnik Pb-Zn Grot“-Kriva Feja-Vranje, bavi se eksploatacijom Pb-Zn rude, od 1974. godine. Tehnološka šema postupka pripreme i koncentracije rude je osmišljena i definisana posle detaljnih ispitivanja obavljenih na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu i Rudarskom Institutu Zemun. Prema Glavnom Tehnološkom projektu koncentracija rude iz 1970. godine postrojenje za preradu je projektovano za sledeće polazne parametre: - celokupno postrojenje za preradu Pb-Zn rude je projektovano za kapacitet od 300.000 t/god. (Glavni Tehnološko-mašinski projekat – Projekni zadatak Knjiga I list 1). - sadržaja korisnih metala u obliku sulfida u ulaznoj rudi Pb + Zn je zbirno oko 10%, - separacija sulfidnih minerala Pb i Zn u zasebne proizvode se izvodi postupkom flotacijske koncentracije - sadržaj vlage (vode) u ulaznoj rudi je od 3,5% Tokom vremena eksploatacije koja traje duže od četrdeset godina polazni parametri rude su se dosta izmenili, pre svega polazna ruda koja se sada eksploatiše je sa daleko manjim sadržajem metaličnih minerala zbirno (Pb+Zn) oko i ispod 5%. U rudi su prisutni pored sulfidnih i oksidni minerali Pb i Zn itd. Pored toga što je zbirni srednji sadržaj metala u ulaznoj rudi pao ispod 5% (Tabele 1., 2.), u odnosu na projektovane vrednosti (zbirno Pb+Zn oko 10%), iz tih razloga izmenjen je i Bondov radni index rude, kao i njena tvrdoća i meljivost. Izmena karakteristika rude dovodi neminovno i do promene svih radnih parametara svih uređaja za usitnjavanje (habanja radnih delova, promene normativnih troškova čelika, promene potrošnje energije). U sadašnjem momentu ulazna krupnoća rude u mlin sa šipkama je preko 60 (80) mm, a i ruda je izmenjena u odnosu projektni zadatak, odnosno postoje komadi rude veličine od 60 mm pa i više koji prođu kroz mlin i ne samelju se, što je konstatovano obilaskom samog postrojenja, da je ruda na ulazu u mlin sa kuglama daleko krupnija nego što je to predviđeno projektom. Projektom je predviđeno da izlazna krupnoću usitnjene rude (posle drobljenja) bude 30-40 mm (u Glavnom tehnološkom-mašinskom projektu kao izlazne krupnoće usitnjene rude figuriraju sledeće krupnoće 25, 30 i 40 mm, Glavni Tehnološko-mašinski projekat Sveska I listovi 4, 5 i 6, kao i u Aneksu I list 1, 11 i 12- 25 mm, zatim u Svesci I listovi 15 i 34-javlja se i 30 mm, dok u šemi kretanja masa i pri proračunu mlina sa šipkama Sveska I list 66 figurira ggk ulazne rude 40mm), a u praksi je to 60 pa i više milimetara. Osim ovih vizuelnih pokazatelja uočeno je da je u nekoliko poslednjih godina porasla potrošnja električne energije u preradi rude sa 34 na 39-40 kWh/t. Iz svih ovih razloga predloženo je rukovodiocima rudnika da se izvrši određivanje Bondovog radnog indexa na reprezentativnom uzorku rude.