@article{
author = "Radonjić, Miloš and Stojadinović, Uroš and Luijendijk, Elco and Radivojević, Dejan and Golubović, Željko and Vuković, Nikola",
year = "2018",
abstract = "Савремена проучавања тектонских односа у Панонском басену се заснивају на наглашеној
унутрашњој деформисаности главних тектонских јединица којe изграђују основу басена, наспрам
схватања да се кретања дешавају дуж обода ригидних блокова. Јухор се налази у централној
Србији и представља усамљену планину коју граде протерозојски до палеозојски метаморфити
амфиболске фације. На падинама и у непосредном окружењу Јухора се налазе миоценски до
квартарни седименти јужног обода Панонског басена. Јухор, заједно са осталим издигнутим
пределима у Моравском рову, као што су Црни Врх, Мојсињске и Послонске планине, чине се‐
верни део Српско‐македонског масива. Српско‐македонски масив се одликује средње до високо
метаморфисаним фацијама представљеним гнајсевима, дволискунским шкриљцима и амфиболи‐
тима (Dimitrijević, 1997). Ова тектонска јединица се може корелисати са јединицом Бихарија,
заједно чинећи структурно највише делове Дакијске јединице која се одликује Европским тек‐
тонским афинитетом (Matenco and Radivojević, 2012). Новија термохронолошка истраживања на
југоистоку Србије и у околини указују да се врхунац метаморфизма у Српско‐македонском масиву
одиграо током варисцинског циклуса док је током целог палеозоика долазило до магматске
активности (Antić et al., 2016a). Јужно од истраживаног простора, везана кинематска и термохро‐
нолошка истраживања на планини Јастребац, указују да је касно кредни екстензиони детачмент
раздвојио високометаморфисане стене Српско‐македонског масива у подини од слабије метамор‐
фисаних стена Супрагетикума у повлати (Erak et al., 2016). Ова врста и старост деформација су у
новије време описане у суседним областима, по ободу Динарида, које се налазе у сличним
тектонским условима. Ови догађаји су везани за екстензију које је захватила fore‐arc подлогу
током субдукције Неотетиса крајем креде (Antić et al., 2016b; Toljić et al., 2018). Теренским
осматрањима се уочавају упадљиве морфолошке, структурне и литостратиграфске разлике између
метаморфита Јухорa и околних миоценских до квартарних наслага. Ово указује да су каснији де‐
формациони догађаји који су захватили северне делове Српско‐македонског масива везани за
формирање и развој југоисточног обода Панонског басена. Остаје доста непознатих чињеница о
прецизнијем временском оквиру и износима тектонског издизања Јухора. У циљу одређивања
износа ексхумације у северним деловима Српско‐македонског масива, спроведена су кинематска
и термохронолошка испитивања. Прелиминарни резултати термохронолошких испитивања, тра‐
гова фисије (AFT) и хелијума (AHe) у апатитима, указују на миоценски интервал хлађења метамор‐
фита на Јухору што се може довести у везу са екстензионом реактивацијом контакта Српско‐ма‐
кедонског масива и Супрагетикума током миоцена. Реактивација се догодила дуж екстензионог
детачмента у чијој подини се налазе метаморфити Јухора док је у повлати дошло до таложења
доње до средње миоценских наслага у Моравској депресији (Моравски детачмент према Sant et
252
al., 2016). Накнадна плиоценско‐квартарна инверзија Панонског басена је довела до даљег
обликовања релативно издигнутих и спуштених тектонских блокова дуж јужног обода басена., Studies on recent tectonic setting of the Pannonian Basin argue for the internal deformation of
principal tectonic units constituting the basement of the basin, rather than motion along the boundaries
of large‐scale fully rigid blocks (Bada et al., 2007). The Juhor Mts in central Serbia represent an inselberg
of Proterozoic to Paleozoic age amphibolite‐facies metamorphics surrounded by Miocene to Quaternary
sediments of the southernmost Pannonian Basin. The Juhor Mts, together with other uplifted areas
along the Morava river corridor, such as Crni Vrh, Mojsinjske Mts, Poslonske Mts, comprise part of
northern Serbomacedonian Massif. The Serbomacedonian Massif is characterized by a medium to
high‐degree metamorphic sequence comprised of gneisses, two‐mica schists and amphibolites (e.g. Dimitrijević,
1997). This unit can be correlated with the Biharia nappe, together defining structurally
highest parts of the European‐derived Dacia mega‐unit (Matenco and Radivojević, 2012). Recent
thermochronological studies in the SE Serbia and adjacent countries have inferred that the peak
metamorphic event in the Serbomacedonian unit is Variscan and that its magmatism had a long
Paleozoic evolution (Antić et al., 2016a). South of our study area, a coupled kinematic and thermochronological
study conducted in the Jastrebac Mts has inferred a Late Cretaceous extensional detachment
creating the separation between the high‐grade metamorphics of the Serbomacedonian unit
in the footwall and the weakly metamorphic Supragetic nappe in the hanging‐wall (Erak et al., 2016).
This type and age of deformation was recently described in other neighbouring areas situated in similar
tectonic positions along the Dinaridic strike and are related to the extension recorded in the fore‐arc
basement during the Late Cretaceous subduction of the Neotethys Ocean (see also Antić et al., 2016b;
Toljić et al., 2018). Field observations show striking morphological, structural, and litho‐stratigraphic
contrast between the Juhor metamorphics and the adjacent Miocene to Quaternary deposits. Hence,
the observed omission could infer that the later stages of deformation in the northern Serbomacedonian
Massif were directly related to formation and evolution of the southeastern Pannonian Basin.
However, not much is known about the actual timing and amounts of the mountains tectonic uplift. In
order to quantify the recent stages of exhumation in the northern Serbomacedonian Massif we
conducted a coupled kinematic and thermochronological study. Preliminary results of our AFT and AHe
thermochronological study yield Miocene age cooling in the Juhor metamophites, thus inferring Miocene
extensional reactivation of the Serbomacedonian and Supragetic nappes contact. This reactivation
occurred along extensional detachment, whereby Juhor metamorphites represent exhumed footwall
while the hanging wall accommodated Lower to Middle Miocene deposition of the Morava depression
(the Morava detachment, see Sant et al., 2016). Subsequent Pliocene to Quaternary inversion of the
Pannonian Basin resulted in further differentiation between uplifted and subsided tectonic blocks along
southern margin of the basin.",
publisher = "Beograd : Srpsko geološko društvo",
journal = "17. kongres geologa Srbije",
title = "Tektonotermalna evolucija asimetričnog ekstenzionog sistema: planina Juhor (severni deo Srpsko‐makedonskog masiva)",
pages = "253-251"
}
